[ Pobierz całość w formacie PDF ]
sva èula.
Aspekti ga behu preopteretili. Sada su se bili povukli u svoje daleke
crne ljuske unutar njegove uzdrhtale, nesigurne liènosti.
Zaleèiæe se, da. Za dan, dva.
Jedan dan je proaao a da ga nije ni primetio, osim ato je pruga
Deniksove svetlosti preala preko poda i izbledela na suprotnom zidu. Jeo je i
kao da je malo spavao, a onda se èvrsta, bledo~uta pruga ponovo pojavila na
grubom glinenom podu.
Sedeo je i razmialjao.
Ako bi Maroderi napali Metropolis, Kilin ne bi bio od neke koristi u
odbrani. Èak i kada se oporavi, neæe moæi da valjano dr~i bacaè ili puaku. A
ako Metropolis padne i poène joa jedno u dugom nizu poni~avajuæih povlaèenja,
Porodica æe ostaviti Tobija.
Njegovi brbljivi Aspekti dozivali su ga, javljajuæi se svojim tihim
aapatom kad god bi ugrabili priliku.
Ali, nisu mogli da mu ka~u niata korisno. Mora povratiti funkciju ruke,
rekli su. Mora zaboraviti Tobija.
Kilin je sedeo u tesnoj, vla~noj kolibi, gledajuæi Tobija kako spava.
Znao je da Fornaks, Sekira i Ledrof razgovaraju samo malo dalje o onome ato je
za njega i Tobija bilo pitanje ~ivota i smrti. A ipak se nije ni pokrenuo.
Shvatio je da svaki roditelj u nekom trenutku saznaje da ne mo~e èvrsto
da dr~i buduænost i da æe na kraju pogreaiti. To dolazi sa godinama. Deca su u
neku ruku odgovor ~ivota na smrtnost. Njihovo malo, ali stalno prisustvo je
stalni podsetnik da viae nisi u prednjoj generaciji. Da se istorija priprema
da krene dalje, preko tebe. Da za njihov procvat roditelji moraju da, na
kraju, sasvim pravedno, uvenu kako bi im oslobodili tle.
Bilo je to prirodno i valjano i shvatalo se bez razgovora, pa, èak, i
bez razmialjanja. Kilin je to oseæao u teakoj tiaini kolibe. Sluèajni zvuci
Metropolisa dopirali su kroz prozor kao sa nekog dalekog i prozirnog mesta;
mrmljanje pokreta nalik na glas koji se èuje, ali ostaje nerazumljiv.
Posmatrao je svog sina i znao da mora neato da uèini, ali sklop koji bi ga
pokrenuo nikako nije ulegao. Oseæao ga je u sebi kao naduveni èvor.
Nije mu smetalo da sam uzmièe. Njegov ~ivot bio je bez te~ine, kao i
gotovo prazan ranac sa hranom. Godine smrti i stalnog povlaèenja nisu mu
umanjile mialjenje o vrednosti i dostojanstvu èoveèanstva, ali su mu ostavile
tek usputno i nemarno ponaaanje prema stvarima. To se moglo smatrati kao
sluèajni udar maaine u prolazu, maaine koja ne poznaje bol ni ~aljenje - bila
je to sredianja èinjenica sveta. Ali da taj svet sada tako lako mo~e da uniati
njegovo nasleðe, Tobija - tu istinu nije mogao da dozvoli.
Kilin je gledao sporo, teako dizanje grudi svog sina pod pokrivaèem od
èvrstog tkanja. Kroz osunèani prozor ulete muva. Zujava taèkica kao da je
razgledala ono malo predmeta u kolibi, a potom je sletela na Tobijevu ruku i
poèela da vredno mili po njoj. Kilin pusti muvu na miru. Bila je ~iva i imala
je svoja prava. Njegov otac ga beae nauèio da oseæa odgovornost i du~nost
prema svim oblivcima ~ivota, kao njihov najviai predstavnik. Ljudska rasa je
govorila u ime kraljevstva osuðenog ~ivota, i nije mogla da prenebregne ni~e
oblike. Kilin je trpeo muvu, sve dok nije poèela da mili po Tobijevom licu, a
onda ju je uhvatio i odneo je do prozora, i pustio u povetarac.
Podizanje i spuatanje Tobijevih grudi samo je po sebi predstavljalo
neprestano èudo.
Dok je posmatrao to jednostavno, velièanstveno disanje, razmialjao je o
maakama, o Citadeli i o svojoj neposluanoj ruci. Znao je da razmialja, ali kao
èovek koji nije po navici donosio zakljuèke i time postigao èvrstinu reèi,
razmialjao je bez potrebe da stigne do nekog rezultata. Prosto je naiaao
trenutak zamialjenosti, u kome je Kilin znao da æe osetiti ata treba da uradi
kada za to doðe trenutak. Potom je, iz èistog zadovoljstva, joa neko vreme
gledao svog sina. Sinula mu je i misao da je ovo mo~da poslednja prilika.
Kilin konaèno ustade, oseæajuæi kako mu se miaiæi u nogama prote~u i
bune. U levoj ruci nije oseæao niata i pretpostavljao je da nikada neæe ni
osetiti. Vrtelo mu se u glavi dok su se glasovi Aspekata dizali sa svojim
veèitim savetima.
Èvrsto je za~murio i uguaio brojne reèi. Mogao je da razume ato se brinu
[ Pobierz całość w formacie PDF ]
